NATO OTKRIO TAJNO RUSKO ORUŽJE NA DNU ARKTIKA! Moskva uhvaćena na delu, Saveznici osujetili pakleni plan
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Zapadni zvaničnici tvrde da tokom operacije nijedan kabl nije oštećen, ali nisu otkrili kako navodna nova ruska tehnologija funkcioniše
- Dva optička kabla kod Svalbarda nalaze se na dubini do 2.700 metara i prenose velike količine satelitskih podataka, uključujući podatke iz mreže NASA
Duboko u arktičkim vodama u blizini udaljenog arhipelaga Svalbard ovog proleća, saveznici NATO otkrili su ruske podmornice kako vežbaju upotrebu tajnog oružja namenjenog onesposobljavanju ključnih podmorskih kablova bez ostavljanja tragova.
Tajnu rusku operaciju, koju su Rojtersu opisala dvojica zapadnih zvaničnika, izvela je ruska Glavna uprava za dubokomorska istraživanja (GUGI), koja je koristila dubokomorska plovila kako bi simulirala upotrebu sofisticirane i destruktivne tehnologije.
U zajedničkoj operaciji Velike Britanije, Norveške i Sjedinjenih Američkih Država ruska plovila su praćena i presretnuta na moru, rekla su dvojica zvaničnika, koja su govorila pod uslovom anonimnosti. Ruska plovila sprečena su da završe vežbu i na kraju su napustila područje.
Velika Britanija i Norveška još u aprilu saopštile su da su otkrile tajnu rusku operaciju u arktičkim vodama. Međutim, otkriće novog oružja, lokacija operacije i učešće SAD do sada nisu bili objavljeni.
Sukob duboko ispod površine mora dogodio se u trenutku kada pojedini zapadni obaveštajni zvaničnici strahuju da Kremlj pojačava sabotažne operacije u Evropi i priprema se za potencijalni sukob sa NATO.
Pojedini američki obaveštajni analitičari sve više strahuju da bi Rusija mogla da testira NATO sporazum o kolektivnoj odbrani, odnosno Član 5, rekla su trojica američkih zvaničnika. Ako bi se to dogodilo, uništavanje podmorskih kablova moglo bi da predstavlja ključni deo takve operacije, naveli su zapadni zvaničnici.
Kablovi koji nisu deblji od baštenskog creva, položeni na morskom dnu ili zakopani neposredno ispod njega, od ključnog su značaja za globalnu internet povezanost i finansijske transakcije. Njihov ekonomski i strateški značaj činio ih je metama i u prethodnim sukobima, uključujući Prvi i Drugi svetski rat, kada su bili presudni za prenošenje naređenja telegrafom ili telefonom.
Dva podmorska optička kabla duga po 1.400 kilometara povezuju Svalbard sa kopnenim delom Norveške i nalaze se na dubinama do 2.700 metara. Njima se prenose ogromne količine satelitskih podataka preuzetih u zemaljskoj satelitskoj stanici SvalSat, najvećoj na svetu i delu NASA mreže za bliski svemir.
Rusko Ministarstvo odbrane nije odgovorilo na zahtev za komentar o incidentu. Kremlj dosledno negira da sprovodi sabotažne operacije u zemljama NATO ili da planira bilo kakav sukob sa Alijansom.
Pojedini zapadni zvaničnici tvrde da je Moskva poslednjih meseci pojačala aktivnosti usmerene protiv evropskih država, u trenutku kada je linija fronta u Ukrajini uglavnom statična.
Zemlje među kojima su Poljska, Litvanija i Rumunija potvrdile su različite incidente i povrede svog prostora. Nedavno je pokušaj napada dronom na aerodrom Lajpcig/Hale u avgustu izazvao niz nemačkih mera, uključujući zatvaranje ruskog konzulata u Bonu i kulturnog centra u Berlinu.
Direktor američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) Džon Retklif u avgustu je posetio svoje obaveštajne kolege u Moskvi, delimično kako bi upozorio Rusiju da ne eskalira sabotažne operacije u Evropi, rekla su dva izvora upoznata sa razgovorima.
Rojters nije uspeo da utvrdi da li je Retklif tokom razgovora pokrenuo pitanje tajnih ruskih podmorskih operacija. Kremlj je odbio da saopšti o čemu se razgovaralo ili da pruži dodatne detalje.
Vežba u Arktiku
Istovremeno sa konfrontacijom na moru, britanski i norveški zvaničnici predstavili su svoja saznanja Moskvi kako bi pokazali da su upoznati sa novom tehnologijom, nadajući se da bi to moglo da navede Rusiju da okleva pre nego što je upotrebi, rekla su dvojica zapadnih zvaničnika.
Rusija nije uspela da ošteti nijedan kabl. Vežba je bila usmerena na simulaciju upotrebe ove tehnologije u slučaju sukoba sa NATO, naveli su zvaničnici. Oni nisu želeli da otkriju detalje o načinu njenog funkcionisanja.
Upitan za komentar, NATO je uputio Rojters na norveške i britanske vlasti.
"Našom zajedničkom operacijom poslali smo jasnu poruku Rusiji da ne može tajno da deluje", rekao je norveški ministar odbrane Tore Sandvik.
"Nedvosmisleno smo stavili do znanja ruskim vlastima da će svaki pokušaj napada na našu kritičnu infrastrukturu biti otkriven i da će imati posledice", rekao je.
"Nikome nije u interesu da eskalira tenzije na krajnjem severu."
Britansko Ministarstvo odbrane ukazalo je na izjave od 9. aprila kojima je potvrđeno da je ruska Glavna uprava za dubokomorska istraživanja, poznata po ruskoj skraćenici GUGI, pokušavala da sprovodi tajne aktivnosti u norveškim i britanskim vodama i njihovoj blizini. Vašington i London uveli su sankcije ovoj tajnovitoj upravi.
Svaka eskalacija između Rusije i NATO mogla bi brzo da istakne strateški značaj ledenog morskog područja između južnog dela arhipelaga Svalbard i kopnene Norveške, poznatog kao Ber Gap, rekao je jedan od zapadnih zvaničnika.
Da bi stigle do Atlantika, ruske nuklearne podmornice stacionirane na poluostrvu Kola morale bi da pređu oko 640 kilometara širok morski pojas pre nego što prođu pored udaljenog norveškog vulkanskog ostrva Jan Majen.
Velika Britanija je ove nedelje saopštila da je u avgustu rasporedila snage na Jan Majenu zajedno sa norveškim i američkim saveznicima, u okviru vežbe čiji je cilj bio demonstriranje sposobnosti NATO da zajednički deluje na krajnjem severu.
Norveška planira da do 2028. godine uspostavi novi optički kabl koji će povezivati Svalbard i Jan Majen sa kopnom.
"Rastuća ruska pretnja"
Saveznici NATO pojačali su fokus na bezbednost podmorske infrastrukture nakon uništenja tri od četiri podmorska gasovoda Severni tok 2022. godine, kojima je ruski gas dopreman Nemačkoj.
Nemački tužioci optužili su jednog Ukrajinca, koji je u vreme napada bio pripadnik specijalnih snaga. Ukrajina negira bilo kakvu umešanost u sabotažu.
Od 2023. godine povećan je broj brodova koji se sporo kreću iznad ili u blizini osetljive podmorske infrastrukture, uključujući gasovode, električne i telekomunikacione kablove, kako bi mapirali njihove lokacije. Ova aktivnost poznata je kao "drifting".
Prošle godine broj takvih aktivnosti u Severnom moru porastao je za 52 odsto u odnosu na prethodnu godinu, na 13.079 plovila, pokazuju podaci kompanije za analizu pomorskih rizika Vindvord. U regionu Južnog kineskog mora aktivnost je skočila za 88 odsto, na 18.401 plovilo.
Istraživanje infrastrukture u međunarodnim vodama nije protivzakonito, ali stručnjaci za bezbednost smatraju da ovako obimno mapiranje može da predstavlja pripremu za sabotažu.
Ove aktivnosti i sumnje na ometanje pojedinih kablova dovele su do pokretanja novih inicijativa u januaru prošle godine, među kojima su NATO sistem nadzora "Baltik Sentri" i britanska inicijativa "Nordik Vorden", koje okupljaju mornarice radi intenzivnijeg patroliranja oko kritične infrastrukture.
U Baltičkom moru, jednom od glavnih područja nadzora, takve aktivnosti su tokom 2025. smanjene za pet odsto, na 526 plovila u odnosu na godinu ranije, pokazuju podaci Vindvorda.
Kompanija navodi da je najmanje 11 podmorskih kablova oštećeno ili presečeno u Baltičkom moru od oktobra 2023. do kraja prošle godine.
"Trenutna procena je da su Rusija i Kina verovatno najaktivnije i najozbiljnije podvodne pretnje", rekao je izvršni direktor Vindvorda Ami Danijel.
Globalna mreža energetskih i telekomunikacionih kablova položenih po morskom dnu širi se svake godine zbog rastuće potražnje za prenosom podataka i električne energije, koju delimično podstiče i razvoj veštačke inteligencije. Pojedini analitičari upozoravaju da Evropa i dalje ostaje ranjiva.
"U poslednjih 25 godina Evropa je istovremeno uradila dve stvari. Dramatično je povećala stepen u kojem zavisi od infrastrukture na morskom dnu, a dramatično je smanjila svoje kapacitete da tu infrastrukturu zaštiti", rekao je Brus Džons, viši saradnik Instituta Brukings.
"Sada sa zakašnjenjem ponovo izgrađuje te kapacitete, suočena sa rastućom ruskom pretnjom", zaključio je.
(Kurir.rs/Reuters)